Ekskluzivnost – Sekira u med ili mač sa dve oštrice?

Ekskluzivnost u industriji video igara je poput mača sa dve oštrice. S jedne strane, obećava jedinstveno iskustvo i može stimulisati prodaju određenih konzola/ popularnost platformi. S druge strane, može ograničiti dostupnost igara, podeliti igračku zajednicu i u na kraju negativno uticati na kreativnost developera.

Srpska gaming industrija je u poslednjih nekoliko godina doživela značajan rast. Ali kako se ova industrija razvija, suočava se s brojnim izazovima, među kojima je i pitanje ekskluzivnosti. Da li ekskluzivne igre pomažu ili odmažu studijima da dođu do šire publike? Kako ekskluzivnost utiče na razvoj domaće gaming scene? Ova pitanja ćemo pokušati odgovoriti u ovom tekstu.

Šta zapravo predstavlja ekskluzivnost?

Ekskluzivnost u video igrama podrazumeva ograničavanje dostupnosti igre na određenu platformu (konzola, PC, mobilni uređaj) ili servis (npr. PlayStation Plus, Xbox Game Pass) u određenom vremenskom periodu.

Osim platformi, ekskluzivnost može se odnositi i na sadržaj unutar igre (npr. DLC, multiplayer modovi) koji je dostupan samo na određenim platformama ili za igrače koji su kupili posebno izdanje igre. 

Takođe, postoje različite vrste ekskluzivnosti, poput vremenski ograničene ekskluzivnosti (kada igra nakon određenog vremena postane dostupna i na drugim platformama) i trajne ekskluzivnosti (kada igra ostaje ekskluzivna za jednu platformu)

Pojam ekskluzivnosti u video igrama nije nova pojava. Još od vremena arkada, proizvođači su nastojali privući igrače nudeći igre koje su bile dostupne samo na njihovim aparata. Sa razvojem konzola, ekskluzivnost je postala još važniji marketinški alat. Igre poput Super Mario Bros. za Nintendo Entertainment System i Sonic the Hedgehog za Sega Genesis postale su ikone svojih platformi i privukle milione igrača.

Danas, sa digitalnim distribucijom i pretplatnim uslugama, ekskluzivnost je evoluirala u još složeniji fenomen. Igre više nisu vezane samo za fizičke medije, već se mogu kupiti i igrati putem digitalnih trgovina i striming servisa. Ova promena je dovela do novih vrsta ekskluzivnosti, kao što su vremenski ograničene ekskluzivnosti i ekskluzivni sadržaji unutar igara.

Uspešni primeri ekskluzivnosti

Uspešnih primera, kako i neuspešnih, ima poprilično i jednostavno ne postoji tačna formula koja garantuje uspeh sa ekskluzivnošću, tako da sve zavisi od generalnog pristupa. Na čelu je svakako Sony koji dominira.

Konzole:

PlayStation i Sony ekskluzive: Igre poput The Last of Us, God of War i Spider-Man su ključne za uspeh PlayStation konzola u skorijoj budućnosti, sa milionima igrača. Takođe, ova politika nije bila strani pojam još od PS1, te imamo igre koje su bile i ostale Playstation ekskluziva.

Nintendo Switch i indie scene: Nintendo Switch je lako postao popularna platforma za indie igre, a ekskluzivnost je pomogla u stvaranju jakog ekosistema za indie developera. Dakle developerima se pruža mnogo, a šta Nintendo ima zauzvrat? Pogađate, ekskluzivnost.

PC:

Epic Games Store: Dok Valve ne pribegava ovoj strategiji obzirom da je na prilično stabilnim nogama, Epic Games Store svoje parče kolača pokušava da zgrabi upravo ekskluzivnošću. Imamo na desetine naslova koji su debitovali kao EGS ekskluziva da bi se na Steamu pojavile 6 meseci ili čak godinu dana kasnije. Epic Games se ovom strategijom koristio i sa indie ostvarenjima, ali i sa AAA igrama (primera radi – Borderlands 3) sa milionskim ulaganjem. 

Pretplatničke usluge:

PlayStation Plus i Xbox Game Pass: Kako sa konzolama, tako i kod pretplatničkih usluga postoje razni ekskluziviteti, što samo po sebi nije veliko iznenađenje. Ovo je i dodatni sloj zarade za gigante poput Microsofta koji osim konzolno ekskluzivnih igara, svoje novitete od skora krije iza specijalnog Game Pass nivoa za koji korisnici moraju plaćati više.

2. Manje uspešni primeri ekskluzivnosti

Iako ekskluzivnost može biti uspešna marketinška strategija, postoje i brojni primeri gde je dovela do negativnih posledica. Neki igrači smatraju da ekskluzivnost ograničava njihov izbor i da ih prisiljava da kupe određenu konzolu kako bi igrali određene igre. Takođe, ekskluzivnost može dovesti do fragmentacije igračke zajednice, jer igrači koji igraju na različitim platformama ne mogu zajedno igrati online. Mnoge igre koje su prvobitno bile ekskluziva su dosta trpele po pitanju broja igrača zbog ekskluzivnosti. Tu najviše ispaštaju naslovi iz multiplejer kategorije i naročito nakon izlaska. Najbolji primer za to je Ubisoft, jer njegove live-service igre zbog UbiStore i EGS ekskluzivnosti u prvih 6 meseci ne dobijaju na zamahu zbog ograničene baze igrača, naspram Steama koji ima preko 30 miliona dnevno aktivnih korisnika.

Najveći nedostaci kod ekskluzivnosti jesu

Ograničenje publike:

Ekskluzivnost i te kako može ograničiti broj igrača koji mogu igrati određenu igru, što može negativno uticati na prodaju.

Fragmentacija zajednice:

Ekskluzivnost može podeliti igračku zajednicu i otežati komunikaciju i saradnju među igračima. Prijatelji na različitim platformama bivaju ograničeni u zajedničkom igranju jer ne može svako da priušti sve aktuelne konzole i kupovinu igara

Negativne reakcije igrača:

U dosta slučajeva se dešava da ekskluzivnost jednostavno ne prolazi kod igrača, pogotovu kod developera koji podlo čekaju da objave ekskluzivnost pre samog izlaska. A onda kreće bombardovanje negativnim recenzijama i zahtev za povraćaj novca. Sa iste strane, nedavno je sam Epic otkrio da sva ta ekskluzivnost nije urodila plodom.

Prednosti ekskluziviteta za developere

Za indie developere, ekskluzivnost može predstavljati pravi blagoslov. Velike platforme često nude finansijsku podršku, marketinške resurse i tehničku ekspertizu koja je presudna za uspeh manjih studija. Biti ekskluzivan na platformi poput Steam ili PlayStation Store znači dobiti pristup ogromnoj publici i povećati šanse za komercijalni uspeh. Osim toga, ekskluzivni ugovori često uključuju dugoročna partnerstva koja pružaju stabilnost i sigurnost za indie developere, omogućavajući im da se fokusiraju na stvaranje novih i inovativnih igara.

Evo nekoliko ključnih prednosti ekskluzivnosti za indie studije:

• Finansijska podrška
• Budžet
• Royalty
• Vidljivost i marketing
• Dostupnost na velikim platformama

Marketinška podrška: 

• Ubrzanje razvoja
• Tehnička podrška
• Mreža kontakata

Stabilnost i sigurnost:

• Dugoročno partnerstvo
• Smanjenje rizika

Suma finansijske podrške koju neku studio dobije sa ekskluzivnošću kao povratnom uslugom se retko kada obelodani. Ona takođe uveliko zavisi od prethodnog portfolija studija, količine interesovanja za igru i dužine trajanja ugovora. Primera radi, forumaši su uspeli da izračunaju da je za ekskluzivnost igre Phoenix Point na EGS, Epic Games nezavisnom studiju iz Bugarske, Snapshot Games, plato oko 2,25 miliona dolara, nimalo naivna cifra, obzirom da i indie development košta.

Primer iz domaće prakse – Scorn

Scorn, horor igra inspirirana umetničkim delima H.R. Gigera, predstavlja zanimljiv slučaj ekskluzivnosti u gaming industriji. Odlukom da postane Xbox konzolna ekskluziva, ova igra je uspela privući dostojnu pažnju igrača i kritičara.

Zašto je ekskluzivnost bila dobar potez za Scorn:

Usklađivanje sa vizijom: Xbox je pružio Scornu platformu koja je omogućila da se potpuno ostvari bizarna i klaustrofobična atmosfera igre, stvarajući jedinstveno iskustvo koje se teško može replicirati na drugim platformama.

Marketinška podrška: Microsoft je uložio značajne resurse u promociju Scorna, što je igri omogućilo da dosegne širu publiku i stvori veliki hype pre izlaska.

Zajednica: Xboxova zajednica poznata je po svojoj lojalnosti i entuzijazmu za horor igre, što je stvorilo idealno okruženje za Scorn da se razvije.

Tehnička podrška: Xboxov razvojni kit i alati omogućili su developerima da optimizuju igru za Xbox konzole i iskoriste sve potencijale hardvera.

Šta je Scorn dobio ekskluzivnošću:

Veća vidljivost: Kao Xbox ekskluziva, Scorn je bio istaknut na brojnim Xbox događajima i promocijama, što je povećalo njegovu vidljivost.

Finansijska podrška: Microsoft je verovatno pružio finansijsku podršku developerima kako bi mogli dovršiti igru i osigurati visoki kvalitet.

Ekskluzivnost Scorna za Xbox platformu pokazala se kao odličan potez. Ova saradnja je omogućila da se igra razvije u jedinstveno i nezaboravno iskustvo, Ebb Software izdigne među developerima a Xbox je dobio još jedan ekskluzivni naslov koji je obogatio svoju biblioteku igara.

Demagog zaplovio visokim vodama sa Netflixom

Demagog, domaći indie studio poznat po svojim inovativnim i narativnim igrama, udružio je snage s globalnim streaming gigantom Netflixom kako bi igru Highwater ekskluzvno doneo na mobilne uređaje. Ova saradnja predstavlja zanimljiv eksperiment koji spaja svet indie gaminga s platformom tradicionalno poznatom po filmovima i serijama.

Highwater je postapokaliptička avantura koja istražuje teme održivosti i društvenih nejednakosti. Igra, kao i njene prethodnice, je privukla pažnju kako zbog svoje intrigantne priče, tako i zbog prepoznatljivog vizualnog stila.

Zašto je Netflix dobar izbor za Demagog?

Iako je Netflix relativno novi igrač na gaming tržištu, nudi nekoliko ključnih prednosti za indie studije poput Demagoga:

Ogromna publika: Netflix ima stotine miliona pretplatnika širom sveta, što Demagogu omogućava da dosegne potpuno novu publiku za svoje igre.

Fokus na priču: Netflix je poznat po svojim kvalitetnim pričama, što čini platformu idealnim mestom za igre poput Highwatera koje stavljaju naglasak na narativ.

Finansijska podrška: Saradnja s Netflixom osigurava stabilnu finansijsku podršku, omogućavajući Demagogu da se fokusira na razvoj igre bez dodatnih briga.

Globalna distribucija: Netflix je dostupan u većini zemalja sveta, što omogućava da Highwater bude dostupan globalnoj publici.

Šta je Demagog dobio ekskluzivnošću na Netflixu?

Veća vidljivost: Biti deo Netflixove biblioteke igara znači automatski dobiti veliku vidljivost i pristup milionskoj publici, specijalno kada se uzmu obzir činjenica da Netflix još uvek nema nešto obiman portfolio igara, a interesovanje je visoko

Stabilan prihod: Model pretplate osigurava stabilan prihod za developera, bez obzira na to koliko igrača zapravo igra igru.

Mogućnost eksperimentisanja: Netflix je poznat po svojoj otvorenosti prema eksperimentisanju, što je omogućilo Demagogu da stvori igru koja se možda ne bi uklopila u tradicionalni model izdavanja igara.

Uticaj na indie razvoj igara i srpsku gaming industriju

Saradnja Demagoga i Netflixa može imati značajan uticaj na indie razvoj igara i, posredno, na srpsku gaming industriju

Inspiracija za druge studije: Ova saradnja može poslužiti kao inspiracija za druge indie studije u regionu da traže slične partnere i šire svoje horizonte.

Povećana vidljivost za srpsku gaming scenu: Uspeh Highwatera može privući dodatnu pažnju na hrvatsku gaming scenu i otvoriti vrata za buduće saradnje.

Razvoj novih modela distribucije: Saradnja s platformama poput Netflixa može dovesti do razvoja novih modela distribucije igara i otvoriti nove mogućnosti za indie developere.

Iako je prerano govoriti o dugoročnim posledicama ove saradnje, jasno je da su Demagog i Netflix su postavili zanimljiv presedan koji bi mogao oblikovati budućnost razvoja igara.

Ekskluzivnost – kako odabrati stranu?

Ekskluzivnost u gaming industriji je postala sve češća praksa, posebno u poslednjih nekoliko godina. Saradnja između indie studija i velikih platformi, kao što je slučaj s Demagogom i Netflixom, otvara nove mogućnosti za razvoj i distribuciju igara.

Iako ekskluzivnost nudi brojne prednosti, postoje i neki izazovi. Prekomerna ekskluzivnost može podelitiigračku zajednicu i otežati igračima da igraju sve igre koje žele. Takođe, postoji rizik od prevelike zavisnosti od jedne platforme.

U budućnosti možemo očekivati da će se trend ekskluzivnosti nastaviti, ali da će se takođe razvijati novi modeli distribucije koji će omogućiti veću fleksibilnost kako za developere, tako i za igrače. Pogledajte čak i Sony sve više svojih igara donosi na PC, a Xbox svoje igre prenosi na PS5

Ekskluzivnost predstavlja važan alat u evoluciji gejming industrije, ali je važno pronaći ravnotežu između potreba developera, igrača i platformi.