Pre nego što započnete bilo kakvu organizaciju gejming događaja, poput Games.con-a važno je da pristupite adekvatnim informacijama.
Tačno je da počinjete od ideje ali morate i jasno definisati ciljeve. Da li želite da promovišete novu igru, okupite zajednicu, možda organizujete takmičenje ili sve od navedenog? Jasno definisani ciljevi će vam pomoći u donošenju odluka tokom celog procesa organizacije.
Naravno da Vaša volja i želja nisu dovoljni, budžet je ključan za uspeh bilo kog događaja. Razmotrite sve moguće troškove, uključujući zakup prostora, tehničku opremu, marketing i promociju događaja, nagrade i poklone za učesnike, logistiku i osoblje na događaju.
Sama organizacija se ne završava zajedno sa događajem jer je nakon događaja bitno prikupiti povratne informacije od učesnika i posetilaca. Ovo će vam pomoći da sagledate šta je bilo dobro, a šta se može poboljšati za buduće događaje. Analizirajte rezultate i koristite ih za unapređenje narednih organizacija.
Povodom ovog puta od početka do kraja organizacije najveće i najposećenije regionalne konvencije za gejming i pop kulturu na Balkanu razgovarali smo sa Boškom Đorđevićem, programskim direktorom Games.con-a.
Šta je Games.Con?
Prva, najveća i najmasovnija međunarodna konvencija industrije zabave, esportova, društvenih igara i pop kulture u Srbiji, koja pod jednim krovom okuplja izlagače IT industrije, gaming opreme, developerske kuće, proizvođače i izdavače igara iz regiona i celog sveta, najbolje esport timove i sam vrh distributera i emitera najpopularnijih franšiza iz sveta filma, televizije, društvenih igara, stripa i pop kulture uopšte.
Boško, kako ste započeli karijeru oko organizacije Games.con-a?
Boško: Uh, pa moramo da se vratimo u daleku prošlost. Mi smo deo ekipe koji je ovime počeo da se bavi jako davno. Nekad smo se okupljali u igraonici Net+ na Novom Beogradu i igrali smo prvo Planetarion pa EVE Online i onda je došla neka ideja da mi kao ekipa koja se upoznala preko gejminga organizuje neki turnir. I prvo smo organizovali neki minijaturni CPL u kanteru, a ubrzo zatim je došao i World Cyber Games gde smo se zapravo okupili, neke 2003-2005. godine. Eto, tako je to krenulo. Nakon toga, napravili smo neku malu pauzu ali smo osetili da nam nedostaju ti festivali i druženje i ubrzo zatim su krenuli ti gejming festivali. Prvi gejming festival posle World Cyber Games-a bio je u hali sportova na Novom Beogradu, a odmah zatim smo radili i u Domu omladine, Mikser House. On je bio presudan jer je bio najveći i tu smo osetili da može da ide dalje. Onda smo nakon toga organizovali prvi Balkan Tube Fest gde smo nekako osetili da to nije naš najbolji fah i izašli smo iz toga a organizaciju smo prepustili drugoj jako dobroj ekipi da to radi da bismo se mi fokusirali na Games.con koji nam je tada već bio u planu, to je bilo 2016.
A na šta najviše obraćate pažnju prilikom organizacije događaja?
Boško: Na budžet, problem svake organizacije koja se radi nezavisno od države, da iza Games.con-a ne stoji ni jedan nivo gradske vlasti ili lokalne samouprave. On je potpuno nezavisan u tom smislu i korist svih.
Na koji način birate sponzore i partnere koji će učestvovati na događaju?
Boško: Bitno nam je da budu iz domena manifestacije koju prezentujemo, u ovom slučaju oni su iz IT sektora, različite firme vezane za gejming opremu ili softver ili prodavci robe široke potrošnje koja korespondira sa pop kulturom.
Sa kojim izazovima se najčešće susrećete prilikom organizacije?
Boško: Uglavnom sa bužetskim, to su oni teški, dok su oni slatki programski koji se odnose na to kako da program bude što atraktivniji i što bolji. Mi smo takvo tržište da nismo interesantni velikim kompanijama igara. Iako smo možda najveće na Balkanu, nismo u Centralnoj Evropi ili Americi, samim tim sponzori imaju neke svoje granice.
Sa kakvim problemima ste se susretali do sad tokom prethodnih godina?
Boško: Problemi su razni, svaka organizacija je jedan veliki organizam gde svaki element teži entropiji, te je posao svih organizatora i produkcije da drži to zajedno. To je postavka svakog eventa, šta god da organizujete doći ćete do tog problema. Naša ekipa već 10 godina radi zajedno i mi to nekako prevazilazimo. Sve bi to moglo da bude bolje, ali trudimo se da damo sve od sebe i mislim da uspevamo. Games.con koji je vezan za Srbiju i zemlje okruženja je interesantniji i veći festival od mnogo evropskih festivala tog tipa.
Zašto je uvek poslednji vikend u novembru, odnosno prvi vikend u decembru rezervisan za Games.con?
Boško: Prvi Games.con kada smo radili 2016. to je prosto bio prvi slobodan termin na beogradskom sajmu, međutim ove godine se ispostavilo da ni to nije slobodan termin, pa smo od ove godine odlučili da se premestimo u Hangar, mislimo da je to jedan kvalitativan pomak na bolje. Radiće se na Stage 1 i Stage 3 u Luci Beograd na Hangaru. To je neka slična površina koju smo imali i na sajmu ali je prostor mnogo inspirativniji, potpuno je zamračen, može da se napravi gejming setup i nekako mislim da je mnogo prijemčljiviji mladima koji su naša ciljna grupa.
Kakvi su još planovi za sledeći Games.con?
Boško: Možda da ne otkrivamo sve prerano. Ono što jeste cilj je da ispratimo komplet izdavaštvo od ove godine, da predstavimo šta se desilo novo zajedno sa proizvođačima. Takođe, da predstavimo i sve novitete koji se tiču hardvera, a posebna niša je pop kultura. O esport turnirima je prerano da pričamo. Postoji informacija da će se desiti ta neka giga liga koja se tiče Fortnite-a, ali ćemo prave informacije znati u roku od 15 dana.
Na koji način promovišete sadržaj i privlačite učesnike?
Boško: Svi smo došli do zaključka da se naša ciljana populacija informiše putem interneta i drugog e-sadržaja jer je Games.con festival novog elektronskog doba.
Kako procenjujete uspešnost događaja? Koji su vaši parametri za procenu uspeha?
Boško: Vrlo interesantno pitanje. Radeći striktno gejming događaje smo došli do nekog zaključka da je to koliko je taj događaj atraktivan, koliko je maksimalno publike online, koliko je maksimalno publike na samom mestu dešavanja. Onda smo sa ovim miksom sadržaja na Games.con-u napravili znatni pomak, znatnu razliku između čistih esport gledalaca i posetilaca koji dolaze da igraju i ostale igre i uopšte učestvjuju u ostatku programa, na kraju krajeva i da kupe nešto od opreme na popustu. Mi smo napravili taj skok između prvog i poslednjeg broja skoro 10 puta, tako da smatramo da je festival dosta popularan za ovo podneblje, a očekujemo još više uspeha.
Hvala vam na ovom intervjuu!
Organizacija gejming događaja može biti kompleksan proces, ali sa pravim planom i pripremom, može biti izuzetno uspešna. Odredite svoje ciljeve, izaberite pravi format, baratajte budžetom pažljivo, i ne zaboravite da se zabavite tokom organizacije. Srećno!