Igre na čekanju: Zašto se sve češće suočavamo s odlaganjima?

Odložena igra. Ova kratka, ali sve češća rečenica postala je sinonim za neizvesnost u gejming industriji. Nekada smo s nestrpljenjem iščekivali datume izlaska naših omiljenih naslova, a danas se sve češće suočavamo s odlaganjima koja, iako razumljiva, ostavljaju gorak ukus u ustima, a pritom se više i ne vezujemo za datume izlaska.

Ali zašto se to događa? Prema najnovijim podacima, broj odloženih igara je u poslednjih nekoliko godina drastično porastao. Pandemija COVID-19 svakako je imala značajan uticaj, ali to nije jedini faktor. Ambiciozni projekti, želja za savršenstvom i sve veća kompleksnost modernih igara čine razvoj sve zahtevnijim procesom.

A kako ova globalna pojava utiče na domaću gaming scenu? Srpski game dev studiji, iako manji i s ograničenijim resursima, takođe se suočavaju s ovim izazovom. Odlaganja projekata mogu imati ozbiljne posljedice po njihovo poslovanje, reputaciju i, što je još važnije, motivaciju timova. Ovom prilikom smo za komentar pitali Alkonost Team, sa kojim smo već ranije imali prilike da porazgovaramo.

Šta se smatra odlaganjem igre?

Odlaganje igre, jednostavno rečeno, je pomeranje datuma izlaska igre na tržište na kasniji datum. To znači da igra koja je prvobitno bila planirana za izlazak u određenom mesecu ili godini, neće biti dostupna igračima sve dok se ne završe određeni radovi na njoj, bilo da je to konkretan razvoj bitnih elemenata igre ili popravka ključnih zakrpi.

Važno je napomenuti da postoje različite vrste odlaganja:

Mala odlaganja: Nekoliko nedelja ili meseci.

Velika odlaganja: Više meseci ili čak godina.

Odlaganje se može dogoditi u bilo kojoj fazi razvoja igre:

• Alfa faza: Kada se otkriju ozbiljni tehnički problemi.
• Beta faza: Kada se utvrdi da igra nije spremna za lansiranje.
• Gotovo završena igra: Kada se žele uvesti dodatne funkcije ili poboljšati postojeće.

U alfa i beta fazi se odlaganja dešavaju iza zatvorenih vrata, te developeri retko informišu širu javnost o tome (mimo investitora), ali postoje slučajevi kada se i sazna za odlaganje u ranijim fazama razvoja. Sa druge strane, odlaganja gotovo završene igre su po pravilu javna sa blagovremenim obaveštavanjem publike.

Koliko je često odlaganje igara u industriji?

Odlaganja igara su, nažalost, postala sve češća pojava u industriji video igara. Nekada su bila jako retka, a danas su gotovo pravilo. Postoji nekoliko razloga za to:

Povećana kompleksnost igara: Moderne igre su sve veće i složenije, što zahtijeva više vremena za razvoj.
Visoka očekivanja igrača: Igrači su sve zahtjevniji, pa developeri žele isporučiti što kvalitetniji proizvod.
Pritisak na izdavače: Izdavači često žele objaviti igre u određenom vremenskom okviru, što može dovesti do ubrzanog razvoja i, posljedično, odlaganja.
Uticaj pandemije COVID-19: Pandemija je poremetila razvojne procese u mnogim studijima, što je dovelo do kašnjenja.

Tačan broj odloženih igara je teško utvrditi, jer se neke odluke o odlaganju donose u kasnoj fazi razvoja i ne objavljuju se u javnosti. Međutim, prema dostupnim podacima, možemo zaključiti da je reč o sve većem problemu, kako je otkrio DigitalTrends, samo tokom 2023. godine je 73 naslova imalo pomeranje datuma izlaska.

Vrste odlaganja igara

Odlaganja igara možemo podijeliti na nekoliko načina, ovisno o kriteriju koji uzimamo u obzir. Evo nekoliko najčešćih vrsta:

Prema vidljivosti:

• Interna odlaganja: Ova odlaganja su unutar studija i nisu javno objavljena. Često se događaju u ranijim fazama razvoja i mogu biti višestruka.
• Javna odlaganja: Ova odlaganja su službeno objavljena i igrači su o njima obavešteni. Obično se radi o većim odlaganjima koja se događaju bliže datumu izlaska.
• Kritična odlaganja: Ovo su odlaganja koja se događaju neposredno pre planiranog datuma izlaska, često zbog ozbiljnih tehničkih problema ili drugih nepredviđenih okolnosti.

Prema razlogu:

• Tehnička odlaganja: Uzrokovana su softverskim ili hardverskim problemima koji se ne mogu rešiti na vreme.
• Dizajnerska odlaganja: Događaju se kada se odluči dodati novi sadržaj ili promeniti postojeći gameplay kako bi se poboljšalo iskustvo igrača.
• Marketinška odlaganja: Ponekad se igre odlažu kako bi se bolje uklopile u marketinšku strategiju ili kako bi se izbegla konkurencija. Dobar primer za ovo je nedavno odlaganje Avowed iz pregustog jesenjeg rasporeda ove godine za februar naredne.
• Eksterna odlaganja: Uzrokovana su faktorima izvan kontrole studija, kao što su pandemije, prirodne katastrofe ili problemi s distribucijom.

Razlozi za odlaganje i okolnosti u kojima se događaju

Već smo spomenuli neke od najčešćih razloga za odlaganje:

• Tehnički problemi: Bagovi, problemi s optimizacijom, nestabilnost igre.
• Nedovoljno vremena za razvoj: Ambiciozni projekti koji zahtevaju više vremena nego što je prvobitno planirano.
• Promene u dizajnu: Dodavanje novih elemenata, menjanje postojećih mehanika.
• Problemi s hardverom: Nespojivost s određenim hardverskim konfiguracijama (uglavnom su to konzole, primer Xbox Series S).
• Eksterni faktori: Pandemije, prirodne katastrofe, problemi s distribucijom.

Važno je napomenuti da odlaganja nisu uvek loša stvar. Ponekad su nužna kako bi se osigurao kvalitet proizvoda i zadovoljstvo igrača. Međutim, prečesta odlaganja mogu negativno uticati na reputaciju studija i izazvati frustraciju kod igrača.

Aktuelni razlozi za trend odlaganja igara

Otkazi developera su postali značajna prepreka u razvoju igara. Kada ključni članovi razvojnog tima odluče napustiti projekt, to može dovesti do znatnih kašnjenja. Razlozi za otkaze su brojni, od neslaganja s kreativnom vizijom, preko boljih prilika u drugim kompanijama, pa sve do ličnih razloga. Iznenadni odlazak iskusnog programera, dizajnera ili čak čitavog tima može poremetiti celi razvojni proces i zahtevati dodatno vreme.

COVID-19 pandemija je imala dubok uticaj na gotovo sve industrije, a gaming nije bio izuzetak. Lockdown, ograničenja putovanja i prelaz na rad od kuće su znatno usporili razvoj igara. Koordinacija udaljenih timova, poteškoće u testiranju i problemi s hardverom i softverom samo su neki od izazova s kojima su se studiji suočili. Pandemija je takođe dovela do globalnih poremećaja u lancima distribucije, što je otežalo nabavku potrebne opreme i materijala.

Povećana kompleksnost igara je još jedan važan faktor koji doprinosi odlaganjima. Moderne igre su sve ambicioznije, s naprednom grafikom, kompleksnim mehanikama i ogromnim otvorenim svetom. Da bi se ostvarila ova visok stepen kvaliteta, potrebno je više vremena i resursa. Takođe, kako se tehnologija razvija, studiji su u iskušenju da u svoje igre integrišu najnovije trendove, što dodatno produžava razvojni ciklus. Povećana očekivanja igrača takođe igraju ulogu, jer studiji žele isporučiti iskustvo koje će premašiti sve prethodne.

Uticaj odlaganja na publiku i igrače

Kada se igra odloži, to izaziva različite reakcije kod igrača. S jedne strane, postoji razumijevanje za potrebu da se igra dovrši kako treba. Ipak, odlaganja često dovode do frustracije i nezadovoljstva, posebno kod onih koji su s velikim nestrpljenjem iščekivali izlazak igre.

Dugotrajna čekanja mogu dovesti do gubitka interesa kod igrača. Entuzijazam koji je postojao u početku s vremenom bledi, a igrači se okreću drugim naslovima. Osim toga, odlaganja mogu narušiti povjerenje igrača u developere i izdavače. Kada se obećanja o datumu izlaska ne ispune, igrači postaju skeptični prema budućim najavama.

Primeri iz sveta AAA igara:

• Cyberpunk 2077: Ova dugo očekivana igra od CD Projekt Reda doživela je nekoliko odlaganja, a kada je konačno izašla, bila je puna bugova i tehničkih problema. To je dovelo do ogromnog razočaranja igrača i nanelo ozbiljnu štetu reputaciji studija.
• The Last of Us Part II: Iako je igra na kraju dobila izuzetno pozitivne ocene, odlaganje je izazvalo veliku raspravu među fanovima. Mnogi su smatrali da je odlaganje bilo nepotrebno i da je samo produbilo agoniju čekanja.
• Halo Infinite: Odlaganje ovog naslova kako bi se omogućilo više vremena za razvoj multiplayera izazvalo je mešovite reakcije. Dok su neki igrači bili razočarani, drugi su shvatili da je to možda bila najbolja odluka za dugoročni uspeh franšize.

Uticaj odlaganja na developere

Odluka o odlaganju igre je jako teška za developere. S jedne strane, žele što pre objaviti svoj rad i videti reakcije igrača. S druge strane, svesni su da prerano objavljivanje može dovesti do negativnih posljedica, kao što su loše recenzije i gubitak povjerenja igrača.

Odlaganja mogu imati veliki uticaj na morale timova. Dugotrajni razvojni ciklusi mogu dovesti do iscrpljenosti i demotivacije, posebno ako se odlaganja ponavljaju. Osim toga, odlaganja mogu stvoriti dodatni pritisak na developere, jer moraju raditi pod još većim stresom kako bi ispravili sve probleme i dovršili igru na vreme.

Odlaganja takođe imaju financijske posledice. Svaki dodatni mesec razvoja znači dodatne troškove, što može biti posebno teško za manje studije. Osim toga, odlaganja mogu uticati na odnose sa izdavačima i investitorima, koji očekuju da će igre biti objavljene u skladu s planiranim rokovima.

Odlaganja u srpskoj gaming industriji: Izazovi malih studija

Iako srpska gaming industrija još uvek nije potpuno dostigla razmere AAA studija, suočava se s vrlo sličnim izazovima, uključujući i odlaganja projekata. Iako su razmere manje, posledice odlaganja za male studije mogu biti još veće.

Zašto se igre odlažu u srpskim studijima?

Ograničeni resursi: Mali studiji često imaju manje timova i manje budžete, što otežava realizaciju ambicioznih projekata u planiranom roku.

Nedostatak iskustva: Mladi timovi se još uvek uče i mogu podceniti kompleksnost razvoja igre.

Promene u dizajnu: Kao i u velikim studijima, želja za poboljšanjem igre može dovesti do odlaganja.

Tehnički problemi: Ograničena infrastruktura i manje iskustvo u rešavanju tehničkih problema mogu usporiti razvoj.

Eksterni faktori: Ekonomska situacija, nedostatak podrške države i promene na tržištu takođe mogu uticati na razvoj igara.

Posledice odlaganja za srpske studije

Financijske poteškoće: Svako odlaganje znači dodatne troškove, što može ugroziti opstanak malih studija.

Gubitak motivacije: Dugotrajni razvojni ciklusi mogu dovesti do demotivacije timova.

Oštećena reputacija: Odlaganja mogu narušiti poverenje izdavača, investitora i igrača.

Teškoće u pronalaženju finansiranja: Nakon nekoliko odlaganja, studijima može biti teško privući nove investicije.

Primeri iz srpske gaming industrije

Iako su informacije o odlaganjima u srpskim studijima često manje dostupne javnosti, postoje brojni primeri koji ilustruju ovu problematiku. Mnogi srpski studiji su se suočili s odlaganjima svojih projekata zbog različitih razloga. PlayBiz je zarad ovog članka kontaktirao developere iz domaćeg studija Alkonost Team, odakle smo od Aleksandra Jovanovića, čelnika studija, dobili jako lep komentar i obrazloženje vezano za odlaganje igre Code Alkonost koje sumira izazove, probleme i benefit odlaganja.

“Razlog za pomeranje izlaska igre Code Alkonost sa 2024. na 2025. godinu leži u nekoliko ključnih faktora. Prvi je potreba za unapređenjem kvaliteta igre, kako bi se ispunili zahtevi izdavača i investitora. Potencijalni partneri su tražili određene poboljšanja i prilagođavanja kako bi igra postigla viši standard, ne samo u smislu tehničke izvedbe već i u pogledu celokupnog korisničkog iskustva.

Drugi značajan faktor je fokus i predanost tima. Rad na daljinu se često zloupotrebljavao, jer su članovi tima radili na više projekata paralelno. To je rezultiralo manjkom posvećenosti i smanjenim kapacitetom za ostvarivanje maksimalnog učinka na projektu Code Alkonost. S obzirom na to, važno je naglasiti da na projektu treba da rade ljudi koji su istinski posvećeni industriji video igara, sa željom da uče i postignu uspeh u razvoju igara. Kvalitet, disciplina, radna etika i posvećenost su ključni za uspešnu realizaciju ovog projekta.”

Sa druge strane, igra koja je već objavljena, Scorn je prošla kroz više odlaganja, kako kraćih, tako i onih odlaganja na duže staze, te je igra jedno prilikom odložena za narednu godinu. Kod ovog naslova je bio što se development cycle privodio kraju u jeku pandemije COVID-19, pa je timu trebalo dosta dodatnog vremena da bi igru završio i doveo je do očekivanog nivoa, što se na kraju i ostvarilo.

Odlaganja ne voli niko, ali su nažalost sastavni deo razvoja igara

Važno je napomenuti da odlaganja nisu uvek negativna stvar. U većini slučajeva su preko potrebna kako bi se osigurao kvalitet proizvoda i dugoročni uspeh studija, kao što je Aleksandar iz Alkonost Teama objasnio. Međutim, prečesta odlaganja mogu imati ozbiljne posledice za razvoj domaće gaming industrije.

Odlaganja su neizbežan deo razvoja igara, bez obzira na veličinu studija. Međutim, u srpskoj gaming industriji, odlaganja mogu imati još veće posledice. Kroz zajedničke napore, možemo pomoći domaćim studijima da prevladaju ove izazove i ostvare svoj puni potencijal.