Koliko pažnje se posvećuje mentalnom zdravlju u esportu?

Dobar deo svakodnevnice esportisti provedu ispred računara trenirajući za naredne mečeve i iako komuniciraju sa ljudima koji imaju ista ili slična interesovanja kao i oni svesni smo da kontakt sa računarom nije isti kao uživo kontakt sa ljudima. Sem toga, ulaže se mnogo vremena, rada i truda dok se pored toga ne dođe uvek do očekivanih rezultata, pa kako to može da utiče na mentalno zdravlje profesionalnih igrača?

Sigurni smo da mentalno zdravlje u esportu postaje sve važnija tema kako se popularnost video igara i profesionalnog igranja širi širom sveta. U poslednjim godinama, sve više pažnje se posvećuje kako fizičkom, tako i mentalnom zdravlju igrača, jer stres, pritisak i dugotrajn sedenje ispred računara mogu imati ozbiljan uticaj na njihovu psihološku dobrobit, a esport timovima je u interesu da zadrže što duže dobre igrače.

Svesni smo sve češćih vesti o esport igračima koji se prerano penzionišu, daju ostavke, uzimaju odmore pa čak i imaju određene vrste napada zbog lošeg mentalnog zdravlja. Koliko god ta profesija izgledala samo kao “igranje igrica” svesni smo da nosi ogromnu količinu stresa i pristiska sa sobom.

Esport je postao veoma konkurentan, s velikim novčanim nagradama, milionima fanova i neprestanim medijskim pokrivanjem. Ovi faktori mogu stvoriti ogroman pritisak na profesionalne igrače, koji često provode 8 ili više sati dnevno trenirajući i takmičeći se. Pritisak na konstantne performanse može izazvati stres, anksioznost, depresiju, pa čak i fizičke probleme kao što su nesanica, umor ili mehaničke povrede sa fokusom na kičmu i ekstremitete.

S obzirom na to da se mnogi esportisti nalaze na početku svojih karijera još u tinejdžerskim godinama, još nisu u potpunosti razvili emocionalnu otpornost koja im je potrebna da se nose sa ovim izazovima. Mentalni pritisak može uticati na njihove performanse, ali i na njihove međuljudske odnose i svakodnevni život.

Srećom, zainteresovanost za mentalno zdravlje u esportu raste, a mnoge organizacije i profesionalne lige sada prepoznaju važnost mentalne dobrobiti svojih igrača. Neke esport organizacije angažuju psihologe i terapeute kako bi pomogle igračima da se nose sa stresom, anksioznošću i drugim mentalnim izazovima. Takođe, pored toga, veoma je bitan balans između privatnog života i profesionalnog igranja (kao kada je i svaka druga profesija u pitanju zar ne?).

U poslednjih nekoliko godina, postoji sve više inicijativa za unapređenje mentalnog zdravlja, kao što su mentalni treninzi i edukacija o emocionalnoj inteligenciji, s ciljem da igrači razviju bolje mehanizme suočavanja sa stresom. Takođe, popularne su i aktivnosti poput joga i meditacije, koje pomažu u smanjenju stresa i povećanju fokusa i opuštanja.

Ovakvo je stanje u esport timovima u svetu dok je u Srbiji esport i dalje mlada grana gejming industrije pa samim tim i prilagođavanje problemima malo kasni, zbog čega je neophodno povećati svest o svemu ovome. Možda je ovo dobra prilika da se psiholozi kao profesija posebno edukuju o esportu i mentalnom zdravlju profesionalnih igrača kako bi znali kakav pristup da naprave prema određenim problemima.

Jedan od ključnih aspekata mentalnog zdravlja u esportu je prevencija. Mnoge organizacije sada prepoznaju da je važno pružiti podršku igračima pre nego što dođe do ozbiljnih problema. To uključuje stvaranje otvorenog okruženja gde se mentalne teškoće ne doživljavaju kao tabu, već kao normalna i rešiva pitanja, što je jedan od najboljih pristupa ovom problemu.

Zdravlje i dobrobit esportista je, zapravo, ključno za dugoročni uspeh u ovom sektoru. Ukoliko igrač nije mentalno stabilan, to se direktno odražava na njegovu performansu i timsku dinamiku. Organizacije sve više shvataju da su ulaganja u mentalno zdravlje dugoročno korisna, jer omogućavaju igračima da ostanu motivisani, fokusirani i spremni za vrhunske rezultate. Ko ne bi hteo u svom timu igrače poput Faker-a u T1? A čak i on kao jedan od najvećih esport igrač League of Legendsa je nedavno imao problema sa mentalnim zdravljem. 

Sa tim u vezi, jako je bitno govoriti o mentalnom zdravlju u medijima, što će doprineti smanjenju stigmatskih stavova prema psihološkim problemima. Ovo je pozitivan korak ka stvaranju kulture u kojoj se mentalno zdravlje shvata ozbiljno, a esportisti se podstiču da potraže pomoć kada je to potrebno.

Međutim, uprkos napretku, još uvek postoji izazov u prevazilaženju mentalnog stresa povezanog sa medijskom pažnjom. Stalna izloženost na društvenim mrežama i komentarima obožavalaca može dovesti do negativnih emocija i nesigurnosti, što dodatno otežava mentalno stanje igrača, kao kada su u pitanju poznate ličnosti i u nekim drugim sferama. Gejmeri su često izloženi negativnim komentarima pre svega koji se odnose na njihov performans u igri ali i na neke lične karakteristike koje “hejteri” povezuju sa tim, pogotovo kada su u pitanju igrači koji su izloženi širem auditorijumu.

Iako mentalno zdravlje u esportu postaje sve važnija tema, još uvek je potrebno mnogo toga da se uradi. Industrija mora nastaviti da ulaže u podršku svojim igračima, ne samo u fizičkom smislu, već i u mentalnom. Igrači, organizacije i fanovi moraju da se podstiču da razgovaraju o mentalnom zdravlju i pruže podršku onima koji se suočavaju s izazovima. Samo na taj način esport može nastaviti da raste i postane održiva i zdrava industrija za sve učesnike.