Pravne barijere u gejming industriji u Srbiji: Šta svaka gejming kompanija mora da zna?

Da li već radite u gejming industriji ili biste voleli da počnete? Evo nekih pravnih normi kojih biste trebali da se pridržavate.

1. Autorska prava i intelektualna svojina u Srbiji

U Srbiji, autorska prava su regulisana Zakonom o autorskim pravima i srodnim pravima (Zakon o autorskim pravima), koji se primenjuje na zaštitu originalnih dela, uključujući video igre, likove, grafiku, kod, zvučne efekte i muziku. Ovo je izuzetno važno u gejming industriji, jer igre u osnovi predstavljaju spoj različitih vrsta intelektualne svojine.

• Zaštita igara kao autorskih dela: Igra, kao kompleksan proizvod, može biti zaštićena autorskim pravima. To znači da gejming kompanija može imati ekskluzivno pravo na distribuciju igre, njene komponente (poput koda, grafike, likova), i ne može biti korišćena bez dozvole kompanije.
  • Autorska prava na kod: Programerski kod je zaštićen kao književno delo, ali zaštita ne uključuje ideje iza koda, već samo konkretne linije koda. Dakle, ako neko koristi kod ili softversku tehnologiju u svojoj igri koja je već registrovana, to može predstavljati prekršaj autorskih prava.
  • Zaštita grafičkog i zvučnog sadržaja: Grafika, likovi, muzika, zvučni efekti – svi ovi elementi igre mogu biti zaštićeni kao dela u okviru autorskih prava. U Srbiji, zaštita tih prava omogućava vlasnicima da spreče neovlašćenu upotrebu, distribuciju i izmenu tih sadržaja.
• Piraterija i distribucija nelegalnih kopija: Piraterija je ozbiljan problem u Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama. Iako Zakon o autorskim pravima omogućava pravnu zaštitu za protivpiratske aktivnosti, sprovođenje tih zakona nije uvek efikasno, naročito na internetu. Gejming kompanije u Srbiji mogu podneti tužbe protiv pirata, ali proces može biti dugotrajan i skup. Takođe, piratske kopije igara često se distribuiraju putem torrent sajtova, što predstavlja dodatni izazov za zaštitu autorskih prava, naročito u našoj zemlji.

2. Licenciranje i korišćenje trećih strana

Gejming industrija često koristi tehnologiju, muziku, likove ili druge sadržaje od trećih strana, što postavlja pitanje pravilnog licenciranja. U Srbiji je ovo pitanje regulisano kroz ugovore o licenciranju, koji moraju biti jasno definisani kako bi se izbegli pravni problemi.

• Licenciranje softverskih alata: Ako gejming kompanija koristi razvojne alate kao što su Unity, Unreal Engine ili druge platforme, mora se pridržavati uslova licenciranja tih alata. Na primer, Unity nudi besplatnu verziju, ali ako kompanija zarađuje više od određenog iznosa, potrebno je kupiti profesionalnu licencu. Korišćenje ovih alata bez odgovarajuće licencijacije može dovesti do tužbi za neovlašćeno korišćenje.
• Licenciranje muzike i grafike: Ako gejming kompanije koriste muziku, zvučne efekte ili grafičke resurse koji nisu originalni, mora se osigurati da imaju odgovarajuće licencne ugovore sa autorima tih resursa. Na primer, korišćenje pesama ili zvučnih efekata bez odobrenja autora ili nosilaca autorskih prava može dovesti do ozbiljnih pravnih posledica, kao što su tužbe zbog kršenja autorskih prava.
• Modovi i korisnički sadržaj: Kada igre dozvoljavaju korisnicima da prave modove (modifikacije igre), gejming kompanije treba da razjasne svoja prava i obaveze u vezi sa sadržajem koji igrači kreiraju. Na primer, Minecraft omogućava igračima da prave i dele modove, ali kompanija Mojang ima jasna pravila o tome koji sadržaj može biti deljen i kako treba da se postupa sa kreiranim sadržajem.

3. Zaštita podataka i privatnost korisnika

Zakonodavstvo o zaštiti podataka o ličnosti u Srbiji usklađeno je sa Opštom uredbom o zaštiti podataka (GDPR) Evropske unije. GDPR je jedan od najstrožijih zakona u vezi sa privatnošću podataka na svetu i primenjuje se u Srbiji, jer je ona kandidat za članstvo u EU i mora da uskladi svoje zakone sa evropskim standardima.

• Obaveze prema korisnicima: Gejming kompanije u Srbiji moraju da osiguraju da korisnici budu obavešteni o tome koji podaci se prikupljaju i kako se koriste. To uključuje informacije o tome kako se podaci o igračima prikupljaju (npr. putem naloga, praćenja aktivnosti u igri, plaćanja i sl.), kao i kako će biti zaštićeni.
• Saglasnost i pravo na brisanje podataka: Igrači u Srbiji, kao i u EU, imaju pravo da povuku svoju saglasnost za prikupljanje podataka u bilo kojem trenutku, kao i pravo da zatraže brisanje svojih podataka. Kompanije moraju da omoguće ovakve opcije i da budu u skladu sa zahtevima GDPR-a, koji nalaže da se podaci prikupljaju samo uz saglasnost korisnika, a neophodno je i da se omogući korisnicima da pristupe istim i da ih isprave.
• Sankcije za povredu zakona: Ako gejming kompanija u Srbiji ne poštuje zakon o zaštiti podataka, može biti suočena sa novčanim kaznama koje se mogu kretati u velikim iznosima, što čini ove regulative veoma važnim za sve kompanije koje prikupljaju podatke korisnika.

4. Kockanje i mikrotransakcije u igrama

Gejming kompanije koje nude igre sa mikrotransakcijama, loot box-ovima (kutije sa nagradama koje igrači kupuju) ili sličnim funkcijama mogu se suočiti sa pravnim izazovima u Srbiji, jer postoji regulacija koja se odnosi na igre na sreću i kockanje.

• Zakon o igrama na sreću: U Srbiji, Zakon o igrama na sreću reguliše sve oblike klađenja i kockanja, uključujući igre koje nude nasumične nagrade (kao što su loot box-ovi). Ako igra sadrži takve elemente, postoji rizik da će biti tretirana kao kockanje, što znači da će biti potrebna dozvola za priređivanje igre na sreću, kao i kontrola od strane nadležnih tela.
• Mikrotransakcije: Mikrotransakcije su postale sastavni deo mnogih igara, ali u Srbiji postoji zakonodavstvo koje se odnosi na zaštitu potrošača, a posebno maloletnika. Ako igra omogućava plaćanja unutar igre, kompanije moraju osigurati da je transparentno prikazana cena tih mikrotransakcija, kao i da nisu prevarantski postavljene.
• Zaštita maloletnika: Prema zakonu, igre sa elementima kockanja moraju biti jasno označene kao takve, a maloletnicima treba onemogućiti pristup ovim sadržajima. Takođe, gejming kompanije u Srbiji moraju osigurati da igrači ne mogu nenamerno trošiti velike iznose na mikrotransakcije, posebno ako su namenjene mlađim igračima.

5. Esport i takmičenja u Srbiji

Esport je relativno nova industrija u Srbiji, iako je u poslednjih nekoliko godina postigla značajan rast. Međutim, još uvek postoji pravna nesigurnost u vezi sa regulacijom takmičenja i profesionalnih gejmera.

• Zakon o sportu: Iako je esport priznat kao sport u mnogim zemljama, u Srbiji se još uvek ne primenjuje specifičan zakon za esport. Esport se može tretirati kao oblik zabave ili kao takmičenje u okviru sportskog zakonodavstva, ali trenutno ne postoji jasno definisan pravni okvir.
• Poreske obaveze: Profesionalni gejmeri, organizatori takmičenja i esport timovi u Srbiji suočavaju se sa poreskim obavezama u vezi sa prihodima koje ostvaruju od nagrada, sponzorstava i prodaje prava na emitovanje. Poreske vlasti u Srbiji mogu zahtevati prijavu ovih prihoda i plaćanje poreza na dobit, što je važno za sve u esport industriji.

Iako zakonodavstvo u Srbiji nije potpuno prilagođeno specifičnostima ove industrije, kompanije moraju biti svesne postojećih zakona i propisa kako bi se izbegli pravni problemi. U budućnosti bi moglo doći do novih regulacija koje bi bolje obuhvatile esport pre svega, ali i druge aspekte gejming industrije, što će dodatno oblikovati pravnu sliku ove oblasti u Srbiji.