Kada govorimo o video igrama, jedan od ključnih faktora koji definišu naše iskustvo je okruženje u kojem se priča odvija. Environment art, ili umetnost kreiranja virtuelnih svetova, nije samo dekoracija koja prati gameplay; to je pažljivo konstruisan prostor koji igračima pruža osećaj uronjenosti, verodostojnosti i, iznad svega, emocije. Uloga environment artista često ostaje u senci, ali njihov rad je esencijalan u definisanju atmosfere i narativa svake igre.
Zašto je posao environment artista toliko važan? Upravo zato što njihova kreativnost oblikuje prvi utisak igrača i određuje koliko će biti duboko povezan sa pričom koju igra pokušava da ispriča. Njihov rad nije ograničen na pravljenje lepih prizora – environment artisti moraju savršeno balansirati između vizuelnog doživljaja, tehničkih ograničenja i narativnih zahteva, što ovaj posao čini izazovnim i kompleksnim.
Environment art započinje kao ideja, vizija koja nastaje iz narativnih potreba i gameplay zahteva. Svaki nivo, prostor ili scena ima za cilj da prenese određenu poruku ili emociju. Kroz proces rada, od konceptualnih skica i 3D prototipa, preko detaljnog kreiranja modularnih setova, do konačne optimizacije performansi, svaki korak zahteva visoku stručnost i kreativnost. Upravo ta sposobnost environment artista da pomire tehničke zahteve sa umetničkom vizijom čini njihov posao fascinantnim.
U Srbiji, kao i širom sveta, razvoj talenata u ovoj oblasti često zavisi od samostalnog istraživanja, eksperimentisanja i neprekidnog učenja kroz praksu. Iako postoje izazovi, poput nedostatka specijalizovane edukacije ili resursa, srpska zajednica gejm developera prepoznaje značaj ovog segmenta i kontinuirano pruža podršku mlađim umetnicima. Upravo ovakav pristup doprinosi tome da se domaći artisti ističu na međunarodnoj sceni.
Vrhunski environment artisti, poput Vuka Banovića iz studija Lav Games, dokazuju da prava snaga virtuelnih svetova nije samo u realističnosti prikaza, već u pažljivo osmišljenom spoju realizma i stilizacije. Od brutalističke arhitekture do inspiracije iz prirode, muzike ili filma, stvaranje okruženja zahteva širok spektar uticaja koji se stapaju u jedinstvenu vizuelnu celinu. Upravo zato je ovaj posao toliko inspirativan i raznolik, te privlači ljude različitih umetničkih i tehničkih interesovanja.
Bilo futuristički ili srednjevekovni, Vuk kao environment umetnik može sve
PlayBiz: Kako izgleda proces rada jednog environment artista od inicijalne ideje do konačne verzije sveta ili nivoa u igri?
Vuk: Proces počinje kao ideja i skup referenci i “brifova”, ali se brzo pretvara u strukturisan pristup. Prvo, analiziram narativne i gameplay zahteve – kakav osećaj želimo da igrač ima u tom prostoru? Kakvu priču pričamo vizuelno? Nakon toga dolazi moodboard i koncepti, bilo kroz 2D skice ili brze 3D blokade. Kad smo zadovoljni osnovnom idejom, krećemo u “blockout” fazu sto je u principu definisanje osnovnog 3D prostora sa akcentom na verifikaciju “gameplay-a”.
Zatim kreacija modularnih setova, materijala, osvetljenje i post-processing. Optimizacija dolazi na kraju, jer loše performanse mogu da ubiju svaku vizuelnu magiju. Sve u svemu, environment art je kao režiranje filma. Dobar scenario je osnova, ali prava magija dolazi iz kombinacije svetla, kompozicije i pažljivo odabranih detalja koji zajedno pričaju priču i stvaraju atmosferu.
PlayBiz: Koje veštine smatraš ključnim za uspeh u radu environment artista, i kako si ih ti najviše razvijao?
Vuk: Balans između tehničke sposobnosti i umetničke kreativnosti je ono što odvaja dobre od sjajnih environment artista. Ključne veštine su razumevanje kompozicije, osvetljenja i storytellinga kroz prostor, ali i tehnička optimizacija, rad u Unreal Engine-u i modelovanje u softverima kao što su Maya, Zbrush – takodje teksturisanje u Painter i Designer, itd. Razvio sam ih kroz nebrojene iteracije, gledajući kako igrači reaguju na nivoe koje pravim. Jedan od najboljih načina za učenje? Rasklopi nešto što voliš, uzmi nivo iz omiljene igre i pokušaj da shvatiš zašto funkcioniše.
Vuk je radio i na pucačinama poput Insurgency Sandstorm
PlayBiz: Kada radiš na dizajnu sveta, šta je ono što te najviše inspiriše—priroda, arhitektura, umetnički pravci ili nešto drugo?
Vuk: Sve od navedenog, ali dodao bih i emocije. Svaki dobar svet mora da evocira neki osećaj kod igrača. Volim da istražujem napuštene lokacije, brutalističku arhitekturu, ali i delikatne detalje u prirodi. Inspiracija mi često dolazi i iz filmova, realnog sveta, pa čak i muzike. Nekad je dovoljan jedan dobar kadar u filmu da pokrene lavinu ideja.
PlayBiz: Koliko tehnički aspekti, poput optimizacije i performansi, utiču na tvoju kreativnu slobodu prilikom kreiranja okruženja?
Vuk: Utopija bi bila da ne moramo da brinemo o performansama, ali realnost je surova svaka scena mora da bude optimizovana. Kreativnost je zapravo u tome kako da izvučeš maksimum iz ograničenja. Pravilo broj jedan po meni: lep svet koji ne radi glatko, nije lep svet.
Sa Vukom smo imali prilike da porazgovaramo i ranije vezano za igru Somber Echoes
PlayBiz: Koji alati i softver su ti najkorisniji u radu i koje bi preporučio početnicima koji ulaze u svet environment arta?
Vuk: Za modelovanje po meni su Maya ili Blender. Za teksture, Substance Painter i Designer. Za rad u engine-u, Unreal Engine je industrijski standard. I, naravno Zbrush za dodatne detalje. Houdini za proceduralno… Početnicima bih savetovao da krenu od jednostavnog, pravite male scene, igrajte se sa osvetljenjem i kompozicijom i učite na greškama. Software nije bitan (da li je Maya, Max, itd).
PlayBiz: Kako balansiraš između realizma i umetničke stilizacije prilikom dizajniranja sveta? Šta je po tebi teže postići?
Vuk: Najveći izazov je pronaći taj “sweet spot” gde svet deluje uverljivo, ali nije rob realnosti. Realizam zahteva preciznost u detaljima i osvetljenju, dok stilizacija daje više slobode u interpretaciji. Teže je postići dobar stilizovani izgled jer zahteva jasan vizuelni jezik – nema skrivanja iza fotorealizma, sve mora da bude promišljeno i konsistentno.
Obratite pažnju na okruženje u Somber Echoes trejleru
PlayBiz: Koliko je bliska saradnja sa ostalim članovima tima—poput level dizajnera, koncept umetnika ili scenarista—važna za kreiranje uspešnog okruženja?
Vuk: Apsolutno ključna. Environment art nije samo pravljenje lepih prostora, to je timski rad. Level dizajneri ti daju gameplay okvir, Art Direktori definišu vizuelni pravac, a narativni/story dizajneri priču. Ako environment artist radi izolovano, završimo sa svetovima koji izgledaju lepo, ali nemaju dušu i nisu konektovani sa pricom.
PlayBiz: Šta smatraš najvećim izazovima u radu environment artista, posebno u kontekstu srpske gejming industrije?
Vuk: Veliki izazov je i držanje koraka s najnovijim tehnologijama i alatima. Gejming industrija napreduje neverovatnom brzinom, a manji timovi često nemaju resurse da odmah usvoje najnovije pipeline-ove ili tehnologije poput proceduralnog generisanja, fotogrametrije i drugih alata. Zato environment artisti moraju da budu izuzetno snalažljivi, da pronađu kreativna rešenja i izvuku maksimum iz dostupnih resursa, bez kompromitovanja vizuelnog kvaliteta.
U Srbiji je dodatni izazov i nedostatak formalne edukacije specijalizovane za environment art. Većina umetnika uči kroz samostalni rad, kurseve i iskustvo u industriji, što znači da je razvoj talenata sporiji i zahteva ogroman trud. S druge strane, zajednica je vrlo podržavajuća, i oni koji su već uspeli često pomažu mlađim kolegama da se probiju, što stvara jak kolektivni duh.
Environment art je ključni deo razvoja igara, može se reći i srce igre
PlayBiz: Koliko su važne reference iz stvarnog sveta u procesu kreiranja virtuelnih okruženja, i kako pristupaš njihovoj integraciji u svoj rad?
Vuk: Reference su osnova svega. Bez njih, pravimo generičke svetove bez karaktera. Često koristim fotoreferencu, 3D skenove i naravno “concept art”. Uvek istražujem arhitektonske stilove, vremenske uslove i materijale kako bih osigurao autentičnost scene. Čak i u stylized artu, dobro razumevanje stvarnih oblika i struktura daje dubinu dizajnu.
PlayBiz: Koji savet bi dao mlađim kolegama koji žele da se specijalizuju baš za environment art, a tek počinju svoj put u ovoj oblasti?
Vuk:
- Pravite male scene – Ne pokušavajte odmah da napravite ceo svet, počnite od diorama i manjih modularnih setova koje pametno “reuse-ujete”.
- Reference su vaš najbolji prijatelj – Učite iz prirode, arhitekture i drugih igara.
- Ne bojte se tehničke strane – Optimizacija i shaderi nisu dosada, već vaša supermoć.
- Pravite portfolio koji priča priču – Nije dovoljno da scena izgleda lepo, mora da ima atmosferu i funkciju.
- Učite iz demoa i breakdowna drugih umetnika – ArtStation, 80.lv i YouTube su rudnici znanja.
- Najvažnije – uživajte u procesu! 🙂
Na kraju, značaj environment arta leži u njegovoj sposobnosti da igraču pruži nezaboravno iskustvo. Bez pažljivo osmišljenih i dobro realizovanih svetova, čak i najbolje osmišljen gameplay i priča neće imati potrebnu težinu i uverljivost. Iza svakog upečatljivog okruženja stoji environment artist koji sa strašću i preciznošću oblikuje prostor u kojem će igrači uživati, istraživati i osećati se kao deo nečega većeg.
Upravo zato, environment art nije samo tehnička ili umetnička disciplina – on je spoj emocije, vizije i inovacije. Dok tehnologije evoluiraju i alati postaju sofisticiraniji, suština ovog posla ostaje nepromenjena: stvarati svetove koji nadilaze okvire ekrana i trajno se urezuju u sećanja igrača. Podrška razvoju environment artista, posebno u manjim industrijama poput srpske, ključna je za dalji rast, kreativnu evoluciju i internacionalno prepoznavanje. Zato investiranje u edukaciju, zajedničko deljenje znanja i snažnu zajednicu nisu samo prioriteti, već obaveza svih koji žele da budu deo budućnosti gejming industrije.
