Intervju sa Jelenom Janković – put od IT stručnjaka do CEO & Co-Foundera crnogorskog game dev studija 3Hills
U okviru prvog Girl Gaming Show Meetup-a održanog u martu ove godine imali smo priliku da razgovaramo sa Jelenom Janković koja je kao jedna od retkih dama u ovoj muško dominantnoj industriji CEO & Co-Founder crnogorskog game dev studija 3Hills.
Jelena u ovom razgovoru deli svoje iskustvo osnivanja studija, izazove i uspehe na tom putu, kao i svoje viđenje položaja žena u industriji video igara. Kroz iskren i inspirativan razgovor, dotakli smo se i teme liderstva, kreativnosti, građenja tima, kao i važnosti povezivanja i podrške među ženama u tech i gejming svetu. Saznajte kako izgleda svakodnevica jedne game dev preduzetnice, šta pokreće njen tim i zašto je važno da lepši pol veruje u svoje ideje.
Teodora: “Od uvek smo mislili da video igre dolaze samo iz nekih zapadnih zemalja ali se ta situacija vremenom promenila te danas u Srbiji pa i u Crnoj Gori imamo primetan razvoj domaćih indie game dev studija. Da li ti možeš da nam predstaviš ukratko 3Hills i ispričaš nešto više o njegovom nastanku?”
Jelena: “3Hills studio je game dev kompanija iz Crne Gore, trenutno nas je u timu devetoro i imamo dva saradnika. Trenutno radimo na svojoj PC igri koja se zove Echo: Defy Death i pored toga radimo na nekim manjim projektima, jer moramo od nečega da živimo.
Ja lično dolazim iz potpuno druge branše, završila sam pravni fakultet, ali sam se tokom fakulteta još zaposlila u jednoj maloj crnogorskoj IT firmi. U jednom trenutku su se oni odlučili da ulože u game dev studio i da postave mene da ga vodim zbog iskustva. Sada je ta IT firma prerasla u mnogo veću firmu, ali je i dalje mala u odnosu na Srbiju.
Ja sam u okviru te firme “Amplitudo” organizovala Amplitudo akademiju, gde me je posebno motivisao rad na edukaciji mladih ljudi. Pružali smo potpuno besplatne obuke u Software developmentu, testingu i dizajnu, a zatim i game dev obuke i upravo odatle su nam došli prvi ljudi. Tako da sada svi koji su u 3 Hillsu su prošli našu edukaciju i kažemo da nismo krenuli od 0 nego od -10 jer nismo prethodno znali ništa o game developmentu.
U Crnoj Gori je ceo taj edukacioni proces mnogo teži jer mi nemamo fakultet na kom se uči nešto o game dev-u. Kroz ceo taj proces smo krvavo prolazili, ali smo ga naučili dobro, i srećna sam što su i drugi ljudi iz game developmenta počeli da nas prepoznaju, iako postojimo samo 3 godine.
Ono što posebno čini 3Hills je što smo svi potpuno različiti u svakom smislu i moj zadatak je da na neki način te različitosti spojim jer ćemo tek tada uspeti nešto da napravimo. Kada svako iznese na sto nešto svoje i unikatno i uspemo nekako da ga spojimo dobićemo kao puzlu.
Jako je bitno da napomenem da ovim može da se bavi samo neko ko to stvarno voli a ne jer je finansijski isplativo jer nike, uvek mora da se radi nešto sa strane. Baš zbog toga ovakve studije najčešće osnuju slični ljudi koje okupi ista ideja, što sa nama nije bio slučaj jer smo svi potpuno različiti. Da bismo se uklopili jako je teško jer mora ego da se ostavi po strani a svi u ovom poslu su bukvalno umetnici. ”
Teodora: “Kako si se ti snašla u celoj toj situaciji, kao žena koja dolazi iz IT-a i treba da osnuje game dev studio u Crnoj Gori?”
Jelena: “U Crnoj Gori postoji samo još jedan game dev studio. I prvo odmah da kažem nikada neću više ovo da uradim. Jako je stresno, ali opet ako uspe vredeće. Što se mog ulaska u gejming tiče ja se samo fokusiram na moj deo posla. Ono što gejming studiji često zanemaruju jeste taj poslovni deo, proces prodaje, marketinga itd i na kraju kada je to stvarno neophodno taj posao počinju da rade developeri, a to ni u jednom slučaju nije isplativo. Dešava se onda da se developeri iscrpe od tog dela posla i da se uopšte ne bave developmentom, nego zapošljavaju druge developere i ako bi oni uradili bolje taj deo posla. Zbog svega toga mi komuniciramo ko je tačno zadužen za šta.
U Crnoj Gori game dev scena ne postoji, samim tim što sam žena u ovom poslu ne predstavlja nikakav problem. Država i dalje nema sluha i ne ulaže još mnogo u to. Trenutno smo u situaciji da smo dobili founding od Microsofta da bismo izbacili našu igru na Xbox, dok su državne institucije odbile da je finansiraju, to vam govori sve. Još uvek imaju priliku to da isprave, još nam je potrebna podrška, ali na žalost za sad moramo da dobijemo validaciju vani da bi nas iko shvatio ozbiljno.”
Teodora: “Kako tokom celog tog procesa održati motivaciju?”
Jelena: “Na žalost jako teško i to je nešto na čemu i ja pre svega moram da radim. U celom ovom procesu često izgubim samopouzdanje i osetim strah, a ja sam ta koja treba da “hajpuje” tim i održi stalno tu pozitivnu emociju i snagu, što je jako teško. Iako sam ambiciozna, dosta često imam nekih nesigurnosti i trenutaka gde osetim da mi treba motivacije, uhvati me strah da će sve ovo da propadne ali to nije nešto što mogu da kažem timu. Zato je bitno da razgovarate i da samo idete dalje. Motivacija dolazi iznutra kada isprobate igricu i oduševite se tim nečim novim što ste dodali, a spolja iz wishlista, komentara i društvenih mreža.”
Teodora: “Ono što volim da pitam ljude iz game developmenta u intervjuu je na koji način pravite balans između kreativnosti i onog što je profitabilno u vašoj igri?”
Jelena: “Mi pokušavamo da budemo inovativni ali tako da ne menjamo sve. Konkretno naša igra je u rogue-like žanru, koji volimo i koji je popularan, što znači da igračima damo ono na šta su navikli, ali želimo da glavne mehanike budu nešto što nikada nisu videli. U Echo: Defy Death ti si slepi nindža koji koristi eho lokaciju, zvuk da vidi oko sebe, što znači da je crno-bela i jako artistična, ali svi ostali elementi su već jako poznati igračima. Ljubiteljima ovog žanra će se igra svideti i biće oduševljeni jer ne postoji ni jedna slična igra, ali opet mi nismo napravili nešto što će promeniti celu gejming industriju, i u tome je balans.”
Hvala ti Jelena na ovom intervjuu.
